Pratite zanimljivu geografiju na instagramu
Pratite zanimljivu geografiju na facebooku

Talasi, plima i oseka – kretanja morske vode od kojih zavisi obalska zona

 Na izgled reljefa onog dela kopna koji je u direktnom kontaktu sa morima i okeanima (dakle – obale) najveći uticaj ima upravo morska voda, tačnije njeno kretanje. Zavisno od načina na koji u datom trenutku morska voda tretira obalu dolazi do akumuliranja materijala i nastanka novih reljefnih oblika ili do njihovog urušavanja i nestajanja. U ekstremnim slučajevima, poput moćnih cunami talasa, dolazi do katastrofalnih dogašaja i promena u izgledu priobalnih zona.

Morska doba odnosno plima i oseka

Plima i oseka se mogu definisati kao redovna podizanja i spuštanja morske vode koja se dešavaju svugde širom okeana ali su najprimetnija u kontaktu vodene mase sa obalama. Glavni razlog njihovog nastanka jesu uzajamni uticaju gravitacionih sila Zemlje, Sunca i Meseca. Dnevna kolebanja plime i oseke nastaju prvenstveno pod uticajem gravitacione sile Meseca, koji stvara dva ispupčenja u okeanima na planeti Zemlji. Kako se planeta vrti oko svoje ose ova ispupčenja se kreću preko okeana stvarajući „talase“ na površini vode poznate kao plima i oseka.

Većina priobalnih zona imaju jednom dnevno kolebanje plime i oseka, a neka usled lokalnih specifičnosti i dva puta dnevno. Osim dnevnih postoji i ciklus plime i oseke koji traje 28 dana i nosi naziv amplituda morskih doba. Ona se formira komplikovanim uzajamnim delovanjima sila Sunca i Meseca.

Posebno interesantan način ponašanja vode usled plime i oseke jesu neki estuarski zalivi u kojima plimski talasi mogu izazvati snažno podizanje vode poznato kao zapenušani vodeni zid tj. bor.

Talasi

Talasi nastaju usled duvanja vetra preko okeanske vode i glavni su faktor taloženja i erozije na obalama, uključujući formiranje i nestajanje plaža. Veličina i snaga talasa direktno zavisi od brzine vetra, vremskog perioda duvanja i njegovog dometa (udaljenosti do koje duva). Talasi se razlikuju po svojoj dužini (razlika između vrha ili brega talasa), frekvenciji (broju bregova talasa koji prođu u jedinici vremena) i visini (akmplitudi talasa). Talasi na pučini jedni drugima prenose energiju a ne vodu. Tek kada dođu do obale ta velika količina energije se oslobađa u vidu velikih lomnih talasa.

Količina energije koju proizvode morska doba i talasi je izuzetno velika. Postoje pionirski poduhvati prouzvodnje elektične energije iz ovih zelenih i potpuno obnovljivih izvora.

Cunami talasi

Cunami se  može definisati kao veliko pulsiranje energije talasa koje se izuzetno brzo prostire na velikim udaljenostima na površini okeana. Cunami je talas velike talasne dužina ali male visine pa se uglavnom ne primećuje na otvorenom okeanu. Međutim, dolaskom do plićaka visina mu se značajno povećava, pa može dostići i svih 30 m. Takav talas stvara kataklizmična urušavanja na obali na koju se obruši. Najčešći razlog formiranja kastrofalno velikih cunami talasa jesu snažni podvodni zemljotresi ili obrušavanja velike količine sedimenata u okeanskim dubinama. Izuzetno jaki cunami talasi poput onog koji je 26.12.2004. pogodio obalu Indonezije i usmrtio više od 275.000 ljudi u naučnom svetu se zove megacunami! Najveća opasnost od cunami talasa leži u tome što ih je gotovo nemoguće predvideti i upozoriti stanovništvo na opasnost koja stiže. U decenijama koje slede poseban akcenat će se pocvećivati ovom problemu.

A evo sjajnog primera kako se talasi još mogu iskoristiti. Potrebno je samo malo veštine i mnogo hrabrosti...

 

Povezane teme

Tagovi

Pratite nas na instagramu @zanimljivageografija.org

All Rights Reserved. | Copyright © 2016 - 2019 ZanimljivaGeografija.com
https://github.com/igoshev/laravel-captcha

ZanimljivaGeografija

u tvom sandučetu

ZanimljivaGeografija u tvom sandučetu