Pratite zanimljivu geografiju na instagramu
Pratite zanimljivu geografiju na facebooku

Kurlandska prevlaka, komadić Afrike na Baltiku

Poznato je da na evroskom kontinentu nema pravih pustinja. Nešto najbliže pustinjskom pejzažu jeste kulandska prevlaka, poznata još pod imenom “Litvanska sahara”.

Prelepo peščano more

Kopnena prevlaka nekada je bila prekrivena listopadnim šumama hrasta, breze i lipe dok u 13-om veku nisu došli vitezovi tevtonskog reda i iskrčili je. To je izazvalo strašnu eroziju kopnenog jezička koji razdvaja Kurlandsku lagunu i Baltičkoo more. Moćni zapadni vetrovi talože ogromne količine peska u laguni a peščama brda oko njih se smanjuju brzinom od skoro metar godišnje. Tek kada je pokretno peščano more zatrpalo 14 litvanskih sela lokalni stanovnici su rešili da vegetacijom zaustave napredak “pustinje”. Četinari, ševar i majčina dušica zagospodarili su delom pejzaža.  Ipak to je samo donekle usporilo process eolske erozije. Prevlaka koja se najvećim delom nalazi u Litvaniji a manjim u Kalinjingradskoj oblasti Ruske federacije postala je simbol “pustinjskog” reljefa Evrope. Danas je najveći deo prevlake pod različitim stepenima zaštite uključujući i podvodno kraljevstvo na dnu Baltičkog mora.

Pesak koji “živi”

Kurilski pesak se ponaša kao ogromni živi organizam. Kreće se, guta sve pred sobom a kada najmanje očekujete on se umiri. Živopisni predeo peščanih talasa, bora, padina i ravnica očarava lepotom. Sa vrha najpoznatije Velike dine vidi se nepregledno more belog peska išarano zelenim šumskim oazama dok u daljini popot fatamorgane mame plave boje lagune. Velika dina sa visinom od 52 m spade među najviše na kontinentu.

Ljubitelji prirode posebno su oduševljeni strmim dinama koje imaju oblik pravilne piramide u blizini Juodkrantea. Na njihovim obodima rastu veličanstveni hrastovi stari preko 200 godina. U ovim malim šumarcima svoje utočište su pronašli hermelini i losovi, kao i orao ribar, gospodar kurilskog neba.

Tanana prevlaka nigde ne prelazi 4 km širine. Njenu zapadnu obalu krasi plaža koja se neprekidno proteže na dužini od preko 100 km. Čist beli pesak krije dragocene komadiće ćilibara formiranog od praistorijske smole davno iščezlih četinara. Na sutoku plaže i početka (podnožja) dine svoje stanište su pronašle jedinstvene biljke poput grahorica i kotrljana. Kako dine ne poznaju političke granice prelaze i na rusku stranu. Zavodljivi stari poštanski put za Keningzberg vodi do najstarije svetske ornitološke stanice koju svakog proleća i jeseni poseti preko 650.000 ptica. Iako je ljudsko prisustvo u oblasti oduvek bilo retkost osim prirodnih lepota ovde možete videti par dragocenih kulturno-istorijskih spomenika; kuća Tomasa mana, Muzej ćilibara, park drvenih skulpura Veštičje brdo. Savršeno očuvana priroda i apsolutno jedinstveni pejzaž nekarakterističan za Evropu čini predeo Kurlandske prevlake pravim rajem za ljubitelje prirode…  

 

Povezane teme

Tagovi

Pratite nas na instagramu @zanimljivageografija.org

All Rights Reserved. | Copyright © 2016 - 2017 ZanimljivaGeografija.com

ZanimljivaGeografija

u tvom sandučetu

ZanimljivaGeografija u tvom sandučetu