Zemljine ploče, osnova naše planete

Današnji izgled planete Zemlje posledica je milijardi godina stvaranja, razaranja i  menjanja pod uticajima sila prirode. Površina naše planete nije jedinstvena već se sastoji od niza ploča, većih i manjih, koje je formiraju. Naučnici su ustanovili da postoji 7 velikih ploča: Pacifička, Afrička, Severnoamerička, Južnoamerička, Evroazijska , Australijska i Antarktička i 10-ak manjih. Osim Pacifičke koja leži ispod vode ostalih 6 ploča „nose kontinente“ pa se nazivaju i kontinentalnim pločama.

Kretanje ploča

Iako ogromne ploče deluju stabilno i mirno one su zapravo veoma dinamične. Neprestano se kreću i to brzinom od 2-20 cm godišnje. U velikim vremenskim razdobljima od nekoliko stotina miliona godina taj mali iznos pomeranja će dovesti do potpuno drugačijeg rasporeda od onog koji danas znamo. Atlantik će se širiti i pomerati Severnu i Južnu Ameriku ka zapadu, Arabija će se odvojiti od Afrike, Indijska ploča će se kratati dalje ka severu...Najdinamičnije je poniranje zapadnog dela Pacifičke ploče koje za posledicu ima tektonsku aktivnost u vidu vulkana i zemljotreasa širom istočne Azije...

Na mestima gde ploče udaruju jedna u drugu, podvlače se jedna ispod druge ili se razdvajaju nastaju tektonski pokreti koji se na površini Zemlje detektuju putem zemljotresa ili vulkanskih eupcija. Najpoznatija zona ovog delovanja  jeste čuveni “Vatreni pojas Pacifika”.

Praistorijska osnova kontinenata

Već smo pomenuli da su velike ploče Zemlje podložne stalnim promenama pod uticajem sila prirode. Jako je važno pomenuti da svaka od velikih ploča ima svoju osnovu sačinjenu od prastarih kristalizovanih stena. Ta osnova se u nauci naziv kraton. Obično se preko njih formiraju slojevi mlađih stena i prekrivaju ih. Na mestima gde su usled tektonskih i erozivnih pokreta izbile na površinu najčešće obrazuju ravnice u unutrašnjosti kontinenata. Obično se na ivici kontinenata stvaraju mlađi slojevi stena vulkanskog porekla. A kada dođe do sudaranja ploča velike količine stena se izdižu pod pritiskom i nabiranjem te dolazi do stvaranja planinskih venaca.

Na mestima gde se kore udaljavaju jedna od druge vremenom se formiraju rasedi a najpoznatiji rased na svetu svakoko je Sen Andreas u SAD-u…

Pogledajte kako su se ploče kretale u poslednjih 250 miliona godina i kako naučnici predviđaju njihovo kretanje u budućnosti….

 

Geografija

Živopisna ostrvska državica u Sredozemnom moru već vekovima spaja Afriku i Evropu. A kao posledica tog položaja proisteklo je bogato kulturni-ustorijsko nasleđe

Ural, stara i u velikoj meri erodirana planina, formira pravolinijski planinski lanac u vidu bedema kiji deli (ili spaja) dva kontinenta, dve kulture, dva sveta

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.