Zaliv Fandi, dom poslednjih pravih kitova i najvećeg plimskog talasa

U severoistočnom delu Kanade, između provincija Nove Škotske i Novog Branzvika uvučen je prelepi zaliv i Nacionalni park Fandi. Jedna je od omiljenih destinacija ljubiteljima prirode i naučnicima zbog jedinstvenih kretanja vode i raznovrsnog životinjskog sveta.

Plimski talasi koji obaraju rekorde

Dva puta dnevno preko 100 milijardi tona vode nadođe i povuče se iz zaliva Fandi. Ni na jednom drugom mestu na našoj planeti ne postoji ni približno tako snažna plima i oseka. U uskom uvučenom delu zaliva nazvanom basen Minas visina plime dostiže do 16 m. Geološka osnova zaliva glavno je objašnje ovih rekordnih vrednosti. Geološki procesi vremenom čine zaliv sve užim i plićim. Uznemirenoj vodi zaliva doprinose i snažne morske struje kao i podvodne planine i rovovi koji podstiču turbulencije vode.

Osim najvećeg iznosa plime zaliv Fandi može da se pohvali najvećim vrtlogom čitave zapadne hemisfere i drugim na svetu. Po zvucima koje uskomešana voda proizvodi vrtlog je dobio upečatljivo ime „ Stara prasica“ . Stara prasica oko 3 sata pre plimskog talasa formira uskomešanu vodenu formaciju široku do 80 m.

Izuzetno moćna erozivna snaga plimskih talasa deluje razorno na trošni crveni peščar kopna koje okružuje zaliv. Njenim uticajem nastale su neke prelepe stenske formacije poput Flauer Porta, kao i neke prelepe ali izuzetno opasne litice i pećine. Efekti plime imaju snažan uticaj i na reke koje se ulivaju u zaliv. Plimski talasi koji se pružaju duboko uz rečne talase prava su atrakcija ljubiteljima adrenalinskih sportova koji kažu da se plima i oseka jedino mogu osetiti iz čamca.

Ekološki značaj zaliva

Snažna komešanja vode uzrokovana talasima pokreću hranljive sastojke sa dna zaliva mnogo bliže površini vode. To utiče na kreiranje velikog i zdravog lanca ishrane koji počinje od najsitnijih morskih stvorenja do najkrupnijih bića na našoj planeti - kitova. Zaliv vrvi od velikih, šiljoglavih, severnih i pravih kitova, orke i plavi kitovi se ređe viđaju, a još ređe grbavi. Od krupnih morskih sisara zaliv je dom mnogim vrstama delfina, foka i pliskavica. Najopasniji predatori u ovim vodama su džinovska ajkula i velika bela ajkula, koja se srećom veoma retko pojavljuje.

Fandi zaliv, Kanada #destinacija #odmor #putovanja #canada#whale

A photo posted by ZanimljivaGeografija.org (@zanimljivageografija) on

Među ljubiteljima životinja i okeanolozima zaliv Fandi je među najomiljenijim mestima na svetu zato što je on dom najugroženijoj vrsti sisara - severnom pravom kitu. Procenjuje se da postoji samo 300 preostalih jedinki ove vrste i sve one tokom leta, u vreme parenja, žive u zalivu Fandi. Ova grandiozna ali i spora životinja čije telo čine velike količine sala decenijama je bila glavna meta lovaca na kitove. Ironično je da je vrsta ime dobila baš zbog toga što su ga lovci smatrali „ pravim kitom za ulov“. Srećom zaštićena su vrsta još od 1935. godine. Danas ova veličanstvena stvorenja koja sa lakoćom plivaju na površini vode možemo ugledati jedino u zalivu Fandi. Uz pomoć stručnog lokalnog stanovništva može im se prići veoma blizu...

Geografija

Usred plodne i živopisne kalifornijske ravnice Zemlja se cepa na dva dela uz gromoglasno podrhtavanje tla

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.