Pratite zanimljivu geografiju na instagramu
Pratite zanimljivu geografiju na facebooku

Tundre, Sibir u pravom smislu

Možete li zamisliti išta monotonije od debelog tepiha guste nahovine koji se pruža dužinom od preko 3200 km uz severni Sibir, tik uz obalu Severnog ledenog mora. E tako izgleda sibirska tundra, formacija koja prekriva daleki sever evroazijskog kontinenta uključujući poluostrvo Tajmir kao njegov najseverniji deo. Plitka jezera koja je teško razlikovati od obične močvare tek pomalo remete savršeni sklad surove sibirske prirode.

Prva asocijacija na Sibir najčešće nam je bajkovito Bajkalsko jezero, možda njegova prirodna (prvenstveno rudna) bogatstva ili neverovatni gradovi nastali pravo niotkuda usred ove udaljene i izolovane zemlje. Zato valjda često zaboravljamo da je najveći deo Sibira, milioni i milioni km2 zapravo nepregledna, jednolična i ne tako uzbudljiva tundra.

Sibirska tundra

Tundra je opšteprihvaćen naziv za biljnu formaciju zastupjenu u ovom delu svetu. Karakteriše je debeo tepih mahovine koji prekriva zamrznuto zemljište. Patuljaste vrbe i drugo slično žbunasto rastinje i po koji cvet krasuljka tek neznatno nadvisuju mahovinu koja ih okružuje. Prirodni uslovi zaslužni su za formiranje ovakve vegetacije. Iako sunčeva svetlost neprikidno pada na tundru preko 3 meseca ugao sunčevih zraka je veoma mali (zbog geografske širine) pa temperature i u letnjim mesecima padaju ispod 5 oC. Sa druge strane zimi sunce ne izlazi mesecima a temperature silaze do neverovatnih -50 oC. Zato su se biljke prilagodile kratkom vegetacionom periodu i surovim uslovima, ostale su zakršljale i sičušne štiteči se od nepovoljnih klimatskih uslova u koje spada i veoma jak vetar koji gotovo neprekidno duva dopriniseći osećaju jeze koje ovo mesto izaziva u vama.

Dodatan problem razvitku živog sveta predstavlja tzv. permafrost odnosno stalno zamrznuto zemljište. Tokom kratkog leta gornji sloj se otopi omogućavajući malo vremena i prostora biljkama da se odmrznu, procvetaju i razmnožavaju. Debljina odmrznutog zemljišta kreće se od tek nekoliko cm na dalekom severu do 3 m na južnom obodu tundre. Tokom ovog kratkog „toplog“ perioda zamrznuta tundra postaje najveća močvara na svetu, u kojoj su močvarna jezerca podeljena niskim grebenima podsećajući neodoljivo na pčelinje saće. Pored većih jezeraca nastanjuju se krda mošusnih goveda i soba a za njima se pojavljuju i vukovi u potrazi za hranom. Vredni leming kopa svoje kanale kroz gusto rastinje u pokušaju da se sakrije od polarnih lisica i snežnih sova. Nebom gospodari sibirski ždral. I tako sve do pred kraj avgusta. A onda sve životinje migriraju na jug, led obuzima močvaru i Sibir ide na svoj skoro 10 meseci dug počinak.

Sibirski mamuti

Manje je poznato da reč mamut potiče iz jezika sibirskih Tatara i ima značenje „zemlja“. To sve potiče od 12000 godina starih ostataka ove ogromne životinje koja je tada živela na ovom nepreglednom prostranstvu. Večito zamrznuto zemljište spasilo je raspadanja ostatke mamuta a neki od njih su tako dobro očuvani da izgledaju kao da su naprosto zaspali uljuljkani pomalo monotonom sibirskom ravnicom. Stanovnici zabačenih sibirskih sela živeli su dugo od prodaje ovih ostataka trgovcima slonovačom a naučnicima je ovaj predeo omiljen za proučavanja načina života i ishrane davno izumrlih sisara.

Povezane teme

Tagovi

Pratite nas na instagramu @zanimljivageografija.org

All Rights Reserved. | Copyright © 2016 - 2018 ZanimljivaGeografija.com

ZanimljivaGeografija

u tvom sandučetu

ZanimljivaGeografija u tvom sandučetu