Pirineji, planina koja štiti Iberijsko poluostrvo

Pirineji su planinski venac koji se nalazi  između Francuske i Španije, pružajući se od Atlantskog okeana do Sredozemnog mora. Predstavljaju prirodnu granicu između Francuske i Iberijskog poluostrva ( koje se po njima drugačije i zove Pirinejsko poluostrvo). Dve trećine ovog planinskog pojasa nalazi se u Španiji.

Arheološki značaj Pirineja

Pirineji su dosta neprohodne planine sa samo par prirodnih prolaza između visokih vrhova. Ipak, ljudski predak (Homo antecessor), uspeo je da pređe preko planina u severnu Španiju pre oko 800.000 godina.

Krečnjačke pećine u Pirinejima su posebno poznate, jer se u njima  nalaze neki od najstarijih neandertalskih ostataka u Evropi koji datiraju od pre 29.000 godina. Na zidovima pećina nalaze se i slike prvog modernog čoveka , koje su stare 15.000 godina .

Geološka prošlost planina

Geološka istorija Pirineja je duga, složena i tesno povezana sa istorijom Iberijskog poluostrva.

U razdoblju krede, pre 142 miliona godina. Iberija je posle odvajanja  od veće kontinentalne mase postala mikrokontinent  tokom deljenja superkontinenta Pangee.  Posle otvaranja Atlantskog okeana, Iberijska ploča se uklještila između Evrope i Severne Afrike i uticala na početak stvaranja Pirineja. Zatim je, pre oko 60 miliona godina,  rotacija Afričke i Evroazijske ploče  izazvala naginjanje Iberijske ploče prema južnoj Francuskoj. Pri tom su zadebljanje i nabiranje Zemljine kore  dodatno izdigli Pirineje. Kretanje poluostrva je okončano pre oko 10 miliona godina.

Današnji izgled Pirineja

Za vreme poslednjeg ledenog doba Pirineji su pretrpeli izrazitu glacijaciju. Karakterišu ih šiljati vrhovi  koji su najstrmiji na  francuskoj strani planina. Na zapadnom delu planine su izuzetno obrasle šumom, dok su granitni vrhovi istočne strane ogoljeni. Impresivne, polukružne ledničke šupljine, poznate kao cirkovi, znacajna su odlika reljefa Pirineja, a na planinama se takodje nalaze i najspektakularniji  vodopadi Evrope, od kojih je najviši  Cirk de Gavarni, visok 422 m. Živi svet Pirineja čine razne vrste ptica, među kojima su lešinari (uključujući retku vrstu bradana – Gypaetus barbatus), orlovi, jarebice i tetrebi. Od sisara nalazimo divokoze, divlje svinje, riseve i malu populaciju mrkih medveda. Posebno su interesantne lokalne vrste polu-divljih konja.

Prirodni uslovi omogućavaju bavljene raznim sportovima na planinskom vencu, najčešće alpsim skijanjem i planinaranjem. Takođe, svake godine neke od najvažnijih etapa biciklističkih trka oko Francuske i Španije (Tour de France i Vuelta)  se održavaju na visokim planinskim vencima Pirineja.

Kneževina Andora je mala država smeštena na Pirinejima između Francuske I Španije. Čuvena je po razvijenom turizmu i malim poreskim stopama na njenoj teritoriji.

 

Ključne reči: planina

Geografija

Ural, stara i u velikoj meri erodirana planina, formira pravolinijski planinski lanac u vidu bedema kiji deli (ili spaja) dva kontinenta, dve kulture, dva sveta

U srcu magične Laponije krije se najveće i najlepše finsko jezero. Prelepa priroda i laposke legende koja ga okružuju ubediće vas da brzo zavolite Inari

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.