Lavine, kada planina uzvrati udarac

Prelepe planinske padine zatrpane dubokim snegom slika su koju svi rado želimo da vidimo tokom zimskih meseci. Ali i na ovom primeru priroda nas još jednom upozorava na svoju snagu i moć

Kako nastaju lavine

Snežne lavine se najčešće događaju na padinama pod uglom između 30 i 50 stepeni. Ukoliko je snežna masa velika ona se tada ne može zadržati na obronku dok se sa drue strane ne može kretati ako je masa snega previše mala. Lavine prektično nastaju usled nestabilnosti snežnog pokrivača, odnosno kada popusti sloj snega ispod njih. Rastom temperature kristali snega gube svoje vezivno svojstvo i tako se pokreće lavina.

Veliku opasnost za pokretanje lavina predstavljaju i snažni udari vetra koji mogu pokrenuti viseće snežne mase.  Postoji više vrsta lavina. Posebo su opasne tzv. prašne lavine jer se sneg sneg brzinom od preko 300 km/h sjuri niz padine. Olujni vetrovi i razlike u pritisku koje ih prate mogu se uporediti sa uraganom. Ako se nađete blizu i udišete ovu kombinaciju vazduha i snega postoji opasnost od gušenja. Lavine koje se „same“ pokrenu, odnosno koje krenu niz padinu zbog popostanja stabilnosti snega, nazivaju se spontane. One druge se nazivaju izazvanim lavinama i mogu ih pokrenuti različiti faktori poput seizmičke aktivnosti, vetra, ljudskih faktora itd.

Kako se zaštititi od lavine

Najbolja zaštita od opasnih lavina jesu guste šume. One sprečavaju nagomilavanje velikih snežnih masa kao i njihov brzi „spust“ niz padine. Kada prirodne mere nisu moguće pristupa se veštačkim poput izgradnje specijalnih ograda koje ograničavaju kretanje snežnih masa. Jedan od najčešćih oblika zaštite od ove prirodne nepogode jesu kontrlisane lavine. One zapravo predstavljaju  namerno iniciranje manjih, kontrolisanih lavina a u cilju sprečavanja nastanka jedne velike, nekontrolisane.

Najveće katastrofe izazvane lavinama

Srećom visokoplaninska područja koja su najčešće ugrožena lavinama nisu naseljena te su velike štete i žrtve usled lavine mnogo ređe nego što je to slučaj sa drugim prirodnim nepogodama. Ipak povremeno se desi da snežna masa sa sobom ponese manja naselja, poruši važne komunikacije, uništi velike površine pod šumama. Najsmrtonosnija zabeležena lavina dogodila se u Peruu maja 1970. Posle velikog zemljotresa lavina je u području Uaskaran uništila dva grada pobivši oko 20.000 ljudi. Takođe u Peruu, juna 1960. lavina je sa lica Zemlje zbrisala nekoliko manjih naselja i usmtrila oko 4.000 ljudi. Tokom Prvog svetskog rata u oblasti Tirolskih Alpa vojska je snažnim eksplozijama izazivala stalne lavine koje su zbirno usmrtile između 20-40.000 stanovnika. U novijoj istoriji nije bilo primera ovako smtronosnoh lavina ali opasnost od njih uvek je pristutna...

Evo kako priroda demonstrira svoju moć na primeru jedne snažne lavine:

 

Geografija

Ural, stara i u velikoj meri erodirana planina, formira pravolinijski planinski lanac u vidu bedema kiji deli (ili spaja) dva kontinenta, dve kulture, dva sveta

Savršena irska priroda, viševekovna istorija i tradicija koje odišu na svakom koraku i fantastično formirana turistička ponuda Okruga Keri oduševiće vas

Zašto je Francuska jedna od omiljenih turističkih destinacija turistima sa svih meridijana delom vam može odgonetnuti čarobna dolina reke Dordonje

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.