Havajski vulkani, tvorci najlepšeg svetskog ostrva

Oblast oko havajskog arhipelaga jedna je od poznatih vrućih tačaka naše planete. I to jedna od najaktivnijih. Iz dubina Zemljine unutrašnjosti rastopljene stene izbijaju neprestano na površinu u vidu uspravnog mlaza kreirajući moćne vulkane na površini.

Naučnici tvrde da je žarište ispod Havaja najtoplije mesto na našoj planeti. Na Havajima se nalazi i najveći vulkan planete Mauna Loa kao i najaktivniji vulkan na njoj Kilauea.

Vulkanska aktivnost je započela pre 70 miliona godina. Tokom duge geološke aktivniosti neprestanim izlivanjem magme i njenim hlađenjen formirala su se prelepa ostrva havajskog arhipelaga. Malo je poznato da su Havaji skoro najviše „planine“ na našoj planeti. Naime, mereno od morskog dna do samog vrha vulkan Maina Loa ima impozantnu visinu od 9.200 m, čineći ga najvišom formacijom na Zemlji posle Himalaja. Tektonska aktivnost područja i dan danas je izuzetno snažna. Usled kretanja moćne Pacifičke tektonske ploče svih 130 havajskih ostrva se zajedno sa njom kreću oko 10 cm godišnje u pravcu severo-zapada.

Vulkanski reljef Havaja

Najimpozantniji svetski vulkani nalate se na Havajima. Vulkan Mauna Loa zauzima čak polovinu Velikog ostrva i sa  dužinom od 120 km i širinom od 50 km najveći je vulkan na planeti. Potoci lave se izlivaju na površinu veću od 5.000 km2. Posebnu lepotu vulkanu daju ivice koje su uvek prekrivene snegom uprkos vrelini u krateru vulkana.

Na istočnim padinama Mauna Loe izdiže se Kilauea, najmlađi vulkan Havaja i najaktivniji vulkan naše planete. Erupcije iz njegovog kratera Halemaumau izgledaju impozantno i u stanju su da za tili čas prekriju čitava naselja vrelom lavom kao što je to bio slučaj 1990. sa mestom Kalapana.

Osim aktivnih vulkana pejzažom ostrva dominiraju i nekoliko impozantnih ugašenih vulkana poput Mauna Kee koji je samo nekoliko metara niži od Mauna Loe, potom Kohala, Hualalai i dr. Izuzetno plodno vulkansko zemljište i veoma vlažna klima ovog dela sveta doprineli su formiranju izrazito guste i raznovrsne vegetacije na padinama pomenutih vulkana. To je uzrokovalo proglašenje Havaja međunarodnim rezervatom biosfere. Sa druge strane ostrva, na njegovom jugo-zapadu usled previsokih temperatura vulkansko tle je ostalo ogoljeno i bez vegetacije. Ovi predeli izgledaju prelepo i često deluju kao da nisu sa naše planete. Velika raznovrsnost najrazličitijih  pejzaža, od gustih prašuma do sprženih goleti, od kojih je većina neizmenjena ljudskim delatnostima učinile su Havaje jednim od najomiljenijih destinacija za snimanje mnogobrojnih filmskih hitova.

Erupcija vulkana Kilauea, Havaji #odmor #destinacije #putovanja #volcano #hawaii

A photo posted by ZanimljivaGeografija.org (@zanimljivageografija) on

Rađanje novih ostrva

Proces formiranja novih havajskih ostrva odvija se i sada „pred našim očima“. Na primer, podvodni vulkan Loihi se tokom svog postojanja već izdigao 4.000 m i proračuni naučnika kažu da ako nastavi sa svojom aktivnošću istim tempom za par hiljada godina će izbiti iznad površine vode i postati ostrvo. Kasnije će na ohlađenoj lavi da se nasele prvi lišajevi, nešto kasnije mahovine i paprati a potom i složenije biljke i drveće. I tako će svoj život na ovoj planeti započeti još jedno ostrvo u havajskom raju...A tako su svoje postojanje započela i ostrva koja danas znamo u ovom arhipelagu.

Ključne reči: planina vulkan more ostrvo

Geografija

Dugi karavani na lenjim kamilama koje jašu tuarezi u plavim odorama kroz nepregledan pesak koji počinje da se kovitla najčešća je asocijacija na pomen Sahare

U čast australijskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu izgrađen je Veliki okeanski put, jedan od putnih pravaca sa najlepšim vidicima na našoj planeti

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.