Globalizacija i njen uticaj na kulturu i medije

Pojam globalizacije

Globalizacija je danas promena koja je obuhvatila društvo u celini; ekonomiju koja dovodi do porasta međunarodne razmene, kao i kulturu, umetnost i medije. Globalizaciju je neophodno posmatrati u svim ovim aspektima, jer ona utiče na sve oblasti života i diktira holistički pristup svetskim društvenim, ekonomskim, kulturnim i medijskim promenama. Globalizacija upućuje na povezivanje svetskih tokova, na rušenje barijera i ujedinjenje društava, međunarodne ekonomije i medijskog prostora. Svet u kojem danas živimo čini nas povezanijim nego ikada ranije, a veze između lokalnog i globalnog su potpuno nove u ljudskoj istoriji. Te veze su ubrzane tokom nekoliko poslednjih decenija, kao rezultat brzog razvoja komunikacija, informacione tehnologije i transporta. Razvoj sredstava brzog putovanja značio je da se ljudi i roba mogu transportovati širom sveta, a sistem svetske satelitske komunikacije, uspostavljen pre tri decenije, omogućio je ljudima da permanentno budu u kontaktu i da se barijera fizičke udaljenosti prevaziđe. Globalizacija nije samo razvoj i povezivanje društveno-ekonomskih sistema, već istovremeno i fenomen lokalnog karaktera, koji utiče na svakodnevni život pojedinaca, koji su sada u prilici da sagledavaju svet kao globalno mesto i da budu u kontaktu sa ljudima putem jednostavne Internet veze, socijalnih mreža i komunikacijsih sistema, poput Skype-a. Procesom globalizacije granice se brišu i svet zaista postaje jedno mesto, sa svim svojim kulturološkim i sociološkim razlikama.

Ukratko, globalizacija je složen skup procesa koji izaziva mešanje političkih i ekonomskih uticaja. Globalizacija se određuje kao složeni skup procesa koji izaziva jačanje društvenih odnosa širom sveta i povezuje udaljena mesta, na način da lokalne događaje određuju svetski. Ona menja svakodnevni život, naročito u razvijenim zemljama i istovremeno stvara nove nadnacionlne sisteme i snage.

Globalizacija i kultura

Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura. Posledice razvoja svetskog tržišta duboko zadiru u kulture, indetitete i životne stilove. Globalizaciju ekonomskog delovanja prate talasi kulturne transformacije, procesa koji se naziva ,,KULTURNA GLOBALIZACIJA”.Ovaj pojam označava proizvodnju kulturnih simbola, procesa koji se može pratiti već duže vreme. To pokriva teza o KONVERGENCIJI GLOBALNE KULTURE, pa se naziva i MEKDONALDIZACIJA, u smislu ujednačavanja životnih stilova, kulturnih simbola i transnacionalnih oblika ponašanja. Mnogi teoretičari smatraju da kada govorimo o globalizaciji, uvek jedan od atributa koji je prisutan je i LOKALIZACIJA. Osnovni princip glasi: globalizacija ne znači jednostranu i jednodimenzijalnu globalizaciju. Već suprotno, svuda dolazi do novog naglašavanja lokalnog.  Globalizacija ne podrazumeva samo de-lokalizaciju, već i re-lokalizaciju kulture.

Globalizacija i mediji

Mediji u procesu globalizacije imali su presudan značaj u povezivanju ljudi širom sveta, u prihvatanju socioloških i kulturoloških razlika. Pioniri u procesu globalizacije bile su medijske kuće, koje su vestima povezale planetu. Odnos između globalizacije i medija je dvosmeran, globalizacija utiče na širenje medija, dok mediji pokreću i podržavaju proces globalizacije. Svakako da veliki uticaj na propagiranje globalizacije imaju i novi mediji, koji su jedno od osnovnih oružja savremenog globalističkog procesa. Novi mediji pružaju mogućnost brzog kontakta, promocije, razmene mišljenja, slobodu izražavanja... Danas se poslovi obavljaju preko interneta, nauka ima mogućnost razmene naučne misli na velike daljine, a umetnost je uveliko izašla iz okvira galerija i muzeja. Obrazovanje je dobilo novu dimenziju, preko obrazovnih stranica, mogućnosti studiranja na daljinu kao i bezbroj drugih mogućnosti koje pruža internet. Globalizacija je uticala na kulturu medija, koji prate društvena kretanja i težnje ljudi da budu u kontaktu. Komunikacija među ljudima, posebno mlađe populacije, gotovo kompletno se vrši preko tzv. Društvenih mreža.

Mediji su podržali globalizaciju, dok je ona uticala da se svetski medijski  trendovi prenesu na većinu medija u svetu. Pa tako kod nas imamo pravu pomamu za ,,Rialiti šouima,, koji služe za odvlačenje pažnje naroda od sopstvenih problema. Upravu ti rialitii predstavljaju jedan od najznačajnijih produkata globalizacije, koji su prvobitno nastali u SAD-u, a zatim su se munjevito proširili na čitav svet. Inače, malo ko zna da je ideja o rialiti programima prisutna još od 1980-ih godina, kada je Orvel u svojim knjigama ,,Životinjska farma,, iz 1984,, dao ideju producentima za stvaranje ovih sada jako popularnih emisija. Kada bismo pitali nekog zašto gleda rialiti programe, ne verujem da bi iko dao neki odgovor koji bi zaista imao smisla.

Brojna istraživanja iz predhodne decenije su nam govorila da će 2010. godine biti ustoličeno INFORMATIČKO DRUŠTVO. To se i ostvarilo. Budućnost medijske globalizacije ogledaće se u razvoju i personalizaciji interneta kao medija, što će uticati na poslovni i ekonomski razvoj, na obrazovanje, nauku...

Mane procesa globalizacije!

Pored navedenih prednosti koje donosi globalizacija, potrebno je istaći i protivurečnosti koje su prisutne a odnose se na stvareanje sve jače hijerarhije između zemalja u svakom pogledu, pojačane podele i polarizacije sveta. Sve manji broj ljudi postaje sve bogatiji. Nasuprot tome, dve milijarde ljudi gladuje, svaki četvrti stanovnik živi sa dolarom dnevno, od gladi dnevno umre oko 100 000 ljudi. Koliki značaj imaju mediji na stvaranje određenih predstava kod ljudi govori podatak da veoma mali broj ljudi zna za gore navedene podatke vezane za glad i siromaštvo. Globalizacijska  dostupnost je samo prividna, jer većini stanovništva nisu dostupne sofisticirane naučne tehnologije. U slučaju globalizacije kulture, taj proces je izrazito jednostran. Iz zemalja u razvoju mladi obrazovani ljudi odlaze u visoko razvijene zemlje gde primenjuju svoje znanje, dok njihove matične zemlje ostaju bez stručnog kadra koji bi bio u stanju da pomogne bržem razvoju zemlje. Mnogi naučnici kao negativan uticaj globalizacije navode proces „amerikanizacije“ odnosno „vesternizacije“ sveta. Oni naime smatraju da najrazvijenije zapadne zemlje, u prvom redu SAD, koriste medijsku i finansijsku nadmoć da bi širile svoju kulturu i uticaje i na taj način ugrožavaju kulturološku nezavisnost manjih i nerazvijenijih država.

...

Bili kako bili danas svi živimo u „globalnom selu“. Na nama je da se tome prilagodimo i pokušamo da od svega toga iskoristimo pozitivne i minimalizujemo negativne uticaje na našu lokalnu zajednicu i sebe same.

Ključne reči: globalizacija

Geografija

Ako vam ime Dolina smrti deluje pretenciozno imajte na umu da ovaj prostor drži tri rekorda; najtoplije, najsuvlje i najniže mesto Severne Amerike

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.