Čokoladna brda, slatki ukras Filipina

U središtu Filipina na arhipelagu Visajasa nalazi se prelepo ostrvo Bohol. Osim divnih plaža i egzotičnog biljnog i životinjskog sveta Bohol se ponosi sa svojih više od 1.000 čokoladnih brda. Kupasta i kupolasta brda poput razbacanih stogova sena stoje jedno iza drugog i formiraju pejzaž za koji je teško poverovati da je delo prirode. Svako od brda je pokriveno gustom i grubom travom koja tokom sušnog perioda (februar-maj) bude toliko spržena od strane sunca da dobija prepoznatljivu boju čokolade po kojoj oblast i nosi naziv.

Postanak Čokoladnih brda

Brojne su lokalne legende koje opisuju otkud ovo čudo prirode. Jedna kaže da su nastala kao posledica duge i iscrpljujuće borbe dva diva. Dva ljuta protivnika su gađali jedan drugog velikim kamenicama ali bezuspešno. Kada su konačno rešili da okončaju svoj sukob i postanu prijatelji iza sebe su ostavili tragove borbe u vidu gomile razbacanog kamenja danas poznatog kao Čokoladna brda. Druga legenda kaže da je div Arogo bio zaljubljen u smrtnicu Aloju i da su brda nastala od njegovih suza koje je ronio kada je saznao za smrt svoje voljene.

Naučnici smatraju da su brda neobičnog oblika i forme nastala kao posledica delovanja kišnih kapi milionima godina. Ipak još uvek niko sa sigurnošću ne može potvrditi ovi teoriju. Veo misterije nad geološkom evolucijom Čokoladnih brda pospešuje podatak da za razliku od klasičnog kraškog reljefa gde se pod zemljom, u dubinama stena, formiraju podzemni vodeni sistemi to ovde nije slučaj. Sve to ostavlja naučnicima još dosta posla oko ovog prirodnog fenomena a lokalnom stanovništvu mogućnost da na turističko tržišze plasiraju nešto neobično i nesvakidašnje.

Cokoladna brda, Filipini #odmor #destinacije #putovanja #philippines

A photo posted by ZanimljivaGeografija.org (@zanimljivageografija) on

Specijalno mesto u istoriji Filipina

 Na ostrvu Bohol u podnožju Čokoladnih brda odigrao se jedan od najvažnijih događaja u istoriji ove države. Na ovom mestu je 1.565. godine postignut prvi zvanični dogovor između ostrvljana i kraljevine Španije. Tadašnji poglavica Datu Sikatuna i predstavnik španskog kralja Filipa Ii su zapečatili dogovor „sporazumom u krvi“ odnosno popili su vino u koje su obojica nakapala krv iz korena svojih šaka. U čast tadašnjeg vladara Španije Filipini su poneli ime koje i dan danas nose...

Ključne reči: azija ostrvo

Galerije

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.