Paleovulkanski reljef Srbije

Kao svedoci i dokaz vulkanskih aktivnosti ovih prostora ostale su ogromne mase eruptivnih stena i piroklastičnog materijala. Ipak, usled dugogodišnjeg uticaja erozivnih procesa stari vulkanski reljef je izmenjen gotovo do granica neprepoznatljivosti, tako da njihov egzaktan izgled i veličina teško mogu da se precizno rekonstruišu.

Ostaci vulkanskog reljefa u Srbiji su najvidljiviji u 3 odvojene zone.

Prva je Kosovsko-kopaoničko-rudnička u kojoj se izdvajaju tri stara vulkana; Mrkonjski Vis, Veletin i Zvečan. Krater Đurđevih stupova nedaleko od N.Pazara još je jedan u nizu ostataka vulkanskih aktivnosti ovog kraja.

U Crnorečkoj kotlini (sliv Crnog Timoka) između planina Starice, Kučaja, Rtnja i Tupižnice pronađene su velike količine andenzita i dacita. To je poznati „Timočki andenzitski masiv“ Istočne Srbije. Kupasta paleovulkanska uzvišenjan su poređana u nizove od kojih je najpoznatiji niz Tilva Njagre. Glavna kupa Tilva Njagde doseže visinu od 700 m.

Treća zona je dolina Južne Morave, najmanje istražena i proučena.

Naučna istraživanja pokazuju da su sve vulkanske aktivnosti u našoj zemlji odavno završene i da ne postoji mogućnost ponovnog pojavljivanja aktivnog vulkanizma.

Na Balkanskom poluostrvu postoji samo jedna aktivna, postvulkanska pojava. Nalazi se u Makedoniji u blizini sela Kosela. U pitanju je minijaturni krater prečnika 50 cm a dubine 30 cm iz kojeg izbijaju ugljen-dioksid i sumpor-vodonik. Posle kiše voda koje sa nakupi u krateru ključa usled gasova koji izbijaju. Shodno svom izgledu krater nosi naziv Duvalo.

Izvori fotografija: www.akademskikrug.rs/ , www.geografija-mouse.blogspot.rs

Ključne reči: planina srbija vulkan evropa

Geografija

Skoro sva slatka voda sveta i mnoge tajne njegove istorije zarobljene su na najjužnijem, najokrutnijem i najmanje ispitanom kontinentu

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.