Pratite zanimljivugeografiju na instagramu
Pratite zanimljivugeografiju na instagramu

Ognjena zemlja, tragom Magelanovih pustolovina

Verovatno ne postoji mesto na svetu kome naziv manje odgovara onome što se može videti na terenu. Na samom jugu Južne Amerike hladna, vetrovita i nepristupačna Ognjena Zemlja i dan danas predstavlja prepreku koju samo najiskusniji mornari mogu da prebrode.

Otkriće Ognjene Zemlje

Čuveni moreplovac Fernando Magelan doplovivši do ovih obala video je dim vatri koje su gorele i poželeo da novootkrivenom kopnu nadene ime Zemlja dima. Međutim, tadašnji vladar Španije Karlo I zbog želje da istakne svoje ime u istoriji bira mnogo zvučniji naziv za ovo prostranstvo, naziv koji se do danas zadržao.

Vatra koju je Magelan ugledao služila je lokalnim indijanskim plemenima da se ugreju i lakše prežive surove uslove koji ovde vladaju. Još pre više od 10 milenijuma plemena Onas, Selknam, Jagan i druga zagospodarila su Ognjenom Zemljom. Vremenom su se privikli na surove životne uslove, čak se priča da su uprkos negostoprimivoj klimi živeli bez odeće grejući se samo pomalo uz vatre kojima nisu dozvoljavali da se nikada ugase. Teško pristupačna Ognjena Zemlja ostala je nekolonijalizovana sve do početka 19-og veka pa je tako i domorodačko stanovništvo živelo na svoj tradicionalan način sve do tada. Nažalost, dolaskom Evropljana došle su i epidemije, ubistva i istrebljenje morskih sisara od kojih su Indijanci Ognjene Zemlje dobijali skoro sve što im je neophodno  za opstanak. Danas samo malobrojni tragovi i zapisi svedoče o ovim drevnim stanovnicima Ognjene Zemlje a njihova zemlja postala je vlasništvo bogatih tgovaca vunom i kožom.

Kraj sveta

Za Ognjenu Zemlju slikovito kažu da je kraj sveta. Magelanovim ljudima je trebalo 38 dana da se probiju kroz tesnac (moreuz) koji danas nosi njegovo ime. Priča se da su kasnije postali prvi mornari koji su oplovili Zemjlinu kuglu samo iz staha da ne moraju ponovo da prolaze tim strašnim putem. Najjužnija tačka Ognjene Zemlje i cele Južne Amerike, stenoviti rt Horn, i danas važi za mesto na svetu koje je najteže oploviti. Linija koja od rta Horn ide ka Antarktiku fomalno deli Atlantski i Tihi okean. Iako smo svi naučili da je Zemlja približno sfernog oblika i da “kraj sveta” ne postoji izolovana i surova pustoš Ognjene Zemlje neodoljivo podsećaju baš na to. Ono što je dobro u toj usamljenosti i negostoprimiovosti jeste činjenica da se ljudi nisu otimali za nju i nisu je uništili poput nekih drugih predela naše planete. Ako ste avanturista u potrazi za divljinom ili tražite beg od modernog života i mesto gde možete biti sami sa svojim mislima bolje od Ognjene Zemlje nećete pronaći…

Kada su počele da niču prve farme ovaca na ovoj divljoj zemlji ljudi iz čitavog sveta pohitali su za zaradom. Najviše doseljenika je došlo sa prostora bivše Jugoslavije. Zato ne treba da vas zbuni ako usred nedođije Ognjene Zemlje naiđete na putokaz koji pokazuje u pravcu Evrope sa napisanim imenom nekog “jugoslovenskog” mesta i kilometražom do njega.

Povezane teme

Geografija

Planine koje se dime

Planine koje se dime

Jedan od najstarijih planinskih venaca na svetu već milionima godina čuva svoje tajne zahvaljujući večitoj izmaglici koja ga štiti

Geografija

Okrug Keri, irski raj

Okrug Keri, irski raj

Savršena irska priroda, viševekovna istorija i tradicija koje odišu na svakom koraku i fantastično formirana turistička ponuda Okruga Keri oduševiće vas

Tagovi

Pratite nas na instagramu @zanimljivageografija.org

All Rights Reserved. | Copyright © 2016 - 2017 ZanimljivaGeografija.com

ZanimljivaGeografija

u tvom sandučetu

ZanimljivaGeografija u tvom sandučetu