Veliki koralni greben Australije

Uz severoistočnu obalu Austrlije na dužini od 2030 km pruža se najveća živa celina na svetu - Veliki koralni greben. Greben prati prirodna ostva tj. vrhove odavno potonulog planinskohg lanca a impozantne dimenzije omogućavaju da Greben bude vidljiv sa površine meseca. Ipak, nije samo fizička veličina zaslužna za njegovu popularnost širom planete već pre svega jedinstven ekosistem, neverovatna raznovrsnost živog sveta u njegovom sastavu i lepota kakvu samo priroda može „proizvesti“.

Graditelji ove neverovatne tvorevine jesu milioni sićušnih koralnih polipa, organizama koji su najsličniji meduzama. Postoji oko 350 različitih vrsta polipa. Svaki od njih je sposoban da usisa kalcijum-karbonat iz mora i da ga pretvori u krečnjačku koru, a kada taj postupak umnožimo nekoliko milijardi puta nastaje koralni greben. Polip svoje  krečnjačko sklonište deli sa veoma sitnim biljkama koje se zovu zooxanthellae. Ove biljke pomoću svetlosti upijaju ugljen-dioksid i u vodu vraćaju ugljene hidrate i kiseonik, polipi kasnije apsorbuju te spojeve i tako neprekidno u krug. Zbog toga je formiranje grebena moguće jedino uz prisustvo svetlosti, dakle u bistoj vodi do 40 m dubine. Formiranje grebena započeto je posle poslednjeg ledenog doba, što znači da je  to neprekidan proces koji traje oko 10.000 godina.

Procenjuje se da postoji oko 3000 različitih vrsta koralnih grebena. Oni se međusobno razlikuju po boji, veličini, obliku, otpornosti na kolebanje morske vode i druge faktore, brzini rasta i razmnožavanja, živom svetu koji ih nastanjuje itd. Neki čak raspolažu otrovnim pipcima ili u vodu ispuštaju otrovna hemijska jedinjenja kao odbrambeni mehanizam. A uz neprestanu borbu za prostor i hranu sa drugim koralima, njeveći prirodni neprijatelji su im riba papigača koja svojim čeljustima žvaće korale i morska zvezda „kruna od bodlji“  koja se takođe hrani njima. Naravno, jake okeanske oluje melju i kidaju korale, pretvarajući ih u prah.

Koralni grebeni se nazivaju prašumama okeana, zbog svoje veličine ali pre svega raznovrsnosti živog sveta. Na život među koralima priviknuti su mnoge vrste sunđera, vlasuljki, morskih puževa, krastavaca, rakova, školjki, morskih zmija, meduza... Ribe najrazličitijih boja, oblika i veličina nastanjuje ovaj ekosistem a procenjuje se da oko 100.000 jedinki ribe živi u svakom trenutku na površini koralnog grebena od 1 hektara. U većim dubinama žive delfini i kitovi a po obodu koralnih grebena vrhunski predatori poput velike bele i tigraste ajkule love morsku kornjaču i sitnije vrste ribe. Kako koralni grebeni neprestano rastu često izbiju na površinu vode gde se odmah nagomilavaju kape od belog peska na kojima gotovo momentalno počinju da rastu biljke. Plodovi su prilagođeni životu u slanoj vodi tako da mogu plutati mesecima dok ne pronađu pogodno tle da proklijaju. Njihove semenke raznose ptice koje naseljavaju koralne grebene, poput galebova, čaplji, zatim bluna, fregata i australijski gospodski orlovi. Kornjače u vrelom pesku polažu jaja a hiljade malih kornjača su izvor hrane za rakove i morske pacove.

Posebno je uživanje posmatrati koralni greben tokom noći kada se hrani. Tada se milioni pipaka najrazličitijih boja i oblika daju u lov na planktone i ostale sičušne stavnike mora, a greben dobija izgled kao da je procvetao. Najsrećniji u pojedinim prolećnim noćima mogu prisustvovati pojavi kada korali duž celog grebena ispuštaju narandžaste, crvene, plave i zelene čestice koje su zapravo jajne ćelije i spermatozoidi. Te čestice isplivaju na površinu i prekrivaju je jarkim bojama, tu dolazi do oplođenja i onda one plutaju ka prikladnim slobodnim mestima gde će započeti život novog korala.

Koralna ostrva ili atoli nastaju tako što korali izrastu iznad površine morske vode, njihovom razgradnjom u središnjem delu ostrva formira se prostor prekriven belim peskom koji uokviruje telo koralnog grebena. Mogu biti jako mala ali i narasti  dovoljno da budu naseljena poput atola Funafutu površine 2,8 km2 koje pripada Tuvaluu. Nadmorska visini ovih ostrva gotovo nikada ne prelazi 5m.

Koralni grebeni nemaju mnogo prirodnih neprijatelja. Ali čovek opasno preti da naruši ravnotežu komplikovanog ekosistema ove velike prirodne građevine. Kopanje iguana (ptičijeg izmeta) u 19. veku, nekontrolisan ulov ribe , lov na kitove i vađenje bisera ostavili su trag. Sada su te aktivnosti obustavljenje ali turizam počinje sve ozbiljnije da preti Velikom koralnom grebenu. Uz to najveći problem predstavlja globalno zagrevanje morske vode. Većina korala su veoma osetljivi na promene temperature morske vode i povećanje od samo 0,5 stepeni celzijusovih može biti smrtonosno po njih. U nadi da ćemo uspeti da ga zaštitimo od uništenja Veliki koralni greben ostaje idealna destinacija za zoologe, okeanologe ili nas obične turiste koji bismo samo voleli da vidimo nešto drugačije i egzotično tamo na drugom kraju sveta.

Ključne reči: ostrvo australija koral

Destinacije

Jedan od najlepših gradova Sredozemlja širi se oko prelepog srednjevekovnog centra, a genijalne kreacije čuvenog Gaudija dodatno ulepšavaju njegov ambijent

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.