Postojnska jama, najveće podzemno blago “stare” Jugoslavije

Samo sat-dva provedenih u utrobi Zemlje na ovom lokalitetu daće vam odgovor zašto u vreme “one” Jugoslavije nije bilo škole, radne ili penzionerske organizacije koja nije organizovala makar jednodnevni izlet u čuvenu Postojnsku jamu.

Jedinstveni pećinski sistem

Niz podzemnih kanala, hodnika, prolaza i velikih dvorana proteže se na dužini od preko 20 km. Osim najčuvenije Postojnske sistemu pećina pripadaju i Otoška, Magdalenina, Crna te pećina Pivka. Reka Pivka je svojim razornim dejstvom na poroznu krečnjačku stenu tokom proteklih 2 miliona godina formirala ovu skrivenu lepotu prirode. Naučnu i turističku popularnost stekla je zahvaljujući jedinstvenom pećinskom nakitu kakvog nema praktično nigde u svetu ali i zbog svog čuvenog stanovnika. U pitanju je svima poznata „covečija ribica“. Ova endemska vrsta (latinski naziv: Proteus anginius) je simpatičan primerak iz porodice guštera, preciznije daždevnjaka, koja je svoj neobičan nadimak dobila po boji kože. Obilazak pećina uključuje vožnju podzemnim turističkim vozom ali i pešačenje dugo skoro 2 km uz ne tako mali uspon bez stepenica. Temperaturna konstanta od 8-10 oC omogućava održavanje endemskog živog sveta i ustaljeni rasta pećinskog nakita od 1 cm na 100 godina. Po natpisima se naslućuje da je pećina prve posetioce imala tokom 13-og veka a u drugoj polovini 19-og elektrificirana je i postvljene su šine radi boljeg ugođaja svetskim turistima.

Tokom Drugog svetakog rata pećine su korišćene u vojne svrhe a tokom mirnodopskih vremena često se koriste za pokazivanje uglednim političkim i javnim ličnostima iz inostranstva. U balskoj dvorani priređivani su dočeci najvišeg državnog nivoa.

Škocjanska jama

Kada govorimo o slovenačkim pećinama pomalo neopravdano sva slava pripada Postojnskoj jami. Nedaleko od italijanske granice nalazi se pećinski sistem Škocjanske jame, nastao radom Notranjske reke. O značaju sistema govoljno govore činjenice o dokazanom naseljavanju ovih pećina još od praistorijskih vremena ali i to što se u unutrašnjosti nalazi jedan od najvećih podzemnih kanjona na svetu. Jedinstveni ekosistem pećina samo joj dodatno daje na važnosti. Činjenica da je nešto zavučenija i nepristupačnija od Postojnske jame doprinela je da gužve budu manje a samim tim i užitak u poseti veći. Svetski putnici kažu da ih ambijent sistema podseća na opise iz čuvenog dela Žila Verna „Dvadeset hiljada milja pod morem“. To valjda dovoljno govori o lepoti ovih podzemnih prolaza.

I posle gotovo dva veka interesovanje zapadne turističke javnosti za Postojnsku pećinu ne jenjava. Reklo bi se, sa punim pravom. Izgleda je putovanje u utobu Zemlje žutim vozićem nešto što dugo ostaje u sećanju. Prvenstveno zbog lepote onogo što vas dole čeka. A i susret sa čuvenom čovečijim ribicom nešto je što ne možete doživeti nigde drugde na svetu.

Destinacije

Božanstveni Novi Zeland leži na užarenom Vatrenom pojasu Pacifika. Svu lepotu Zemljine vrele unutrašnjosti možemo videti u oblasti Rotorua na Severnom ostrvu...

Na Nilu, reci koja daje život Egiptu, leži Asuan. Grad bogat istorijom i tradicijom koji nudi fantastične uslove za razvoj modernog turizma...

Dugi karavani na lenjim kamilama koje jašu tuarezi u plavim odorama kroz nepregledan pesak koji počinje da se kovitla najčešća je asocijacija na pomen Sahare

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.